Ovih dana sam zapazio da sam zbog obima treninga izgubio dosta na težini, kako masti tako i mišića, pogotovo u gornjem delu trupa. Kao neko ko je visok 187cm i trenutno težak 82 kg zapažam da u ogledalu ne izgledam baš najzdravije. Lice se osušilo, delujem dosta starije i izmoreno, mada se mentalno osecam odlično.
Neki ljudi kažu za desetobojce da su atletičari koji zapravo nikada nisu bili dobri ni u jednoj disciplini, dok drugi pak tvrde da su to zapravo najkompletniji sportisti. Koliko trčanja je zapravo dovoljno?
Da li ste primetili razliku u fizičkoj konstituciji sprintera i dugoprugaša?
Ako jeste onda vam se, ako ste muškarac, verovatno više dopada telesna konstitucija sprintera. A ako ste žena, pa opet sprintera, ne poznajem mnogo cura koje ne bi volele da pored sebe imaju tako građenog muškarca.
Trčanje je aktivnost koja je svima nama draga, ali da li treba da zanemarimo svoje telo zarad trčanja. Sportovi izdržljivosti zahtevaju malu mišićnu masu. Genetski neki od nas nisu predodređeni za to, ali uživamo u dugoprugaškom trčanju pa se kao posledica javlja neskladna telesna građa.
Visoki momci i devojke sa ispijenim licima, premršavim telima, slabim udovima, dolazi do opadanja snage, starijeg izgleda… Ko je imao prilike da vidi uživo dugoprugaše pored sebe zna o čemu je reč.
Odgovor na pitanje koliko je trčanja dovoljno nalazim u umerenosti, zlatna sredina. Ako postavite ljudima pitanje, koji sportisti su najkompletniji, najfunkcionalniji i imaju zdravu građu tela, većina će se složiti da su to 400 metraši i bacači koplja. Dakle dolazimo opet do desetobojaca, ljudi koji dobro trče i kratke i srednje pruge, a opet su i dovoljno snažni za bacačke discipline.
Uviđamo da krajnosti nisu uvek najbolja opcija i da treba uvek biti umeren u svemu, bacači su preveliki i nisu izdržljivi, dugoprugaši su sitni i bez snage. Kombinacijom ova dva dolazimo do univerzalnosti. Jedina cena koja se pritom mora platiti je prihvatanje činjenice da nikada nećemo biti naj ni u jednom ni u drugom, ali da uvek možemo biti tu negde korak ili dva iza. Malo bolji i malo gori od onih koji idu iz krajnosti u krajnost.
Estetika i funkcionalnost
Funkcionalnost tela je lako razumeti i svi treba da joj težimo. Niko nas ne može ubediti da je jedan sportista zdraviji od drugog, zbog vrste sporta kojim se bavi. Neke sportske discipline zahtevaju zanemarivanje funkcionalnosti celog tela, dok je druge podržavaju. Bez obzira na sportske discipline, osim ako zarađujete novac od takmičenja, funkcionalnost treba razvijati u skladu sa svojim genetskim predispozicijama, a ne raditi protiv njih.
Estetika je nešto o čemu bih voleo ovde da diskutujemo, otvoreno. Cure kada biste birale koje telesne karakteristike bi mogao da ima vaš muškarac, koju disciplinu od atletskih biste izabrale? Takođe i muškarci, da li vam se više sviđa građa cura koje bacaju kuglu, maratonke ispijenih tela, skakačice, sprinterke ili srednje prugašice? Da li profesionalni sportisti, što oni ispijeni što oni od 120kg, kada dodju kući sa zlatnom medaljom oko vrata, još uvek zavide nekom prosečnom amateru koji izgleda kao neko sa postera?
Нема коментара:
Постави коментар